Kompletan vodič za studiranje psihologije u Srbiji: Od prijemnog do karijere

Odlučiti se za studije psihologije predstavlja izazovan, ali i izuzetno ispunjavajući put. Mnogi kandidati suočavaju se sa brojnim dilemama: od pripreme za prijemni ispit i straha od testa opšte informisanosti, preko izbora između državnih i privatnih fakulteta, pa sve do razmišljanja o budućoj karijeri. Ovaj članak nastoji da rasvetli sve aspekte studiranja ove fascinantne nauke, na osnovu iskustava generacija studenata i diplomiranih psihologa.

Priprema za prijemni ispit: Ključ uspeha

Prijemni ispit na filozofskim fakultetima obično se sastoji iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti. Za prvi deo, neophodno je temeljito savladati preporučenu literaturu (npr. Žiropađin "Uvod u psihologiju" za Beograd). Ključ je u detaljnom učenju - čak i fusnote, eksperimenti i definicije napisane sitnim slovima mogu biti predmet pitanja. Sistem eliminacije i čista logika pomažu pri rešavanju, ali bez temeljnog znanja nema uspeha.

Test opšte informisanosti predstavlja izazov drugačije vrste. On zahteva širok kulturološki horizont. Budi u toku sa aktuelnim temama iz politike, kulture, sporta i umetnosti. Čitanje dnevnih novina, gledanje kvalitetnih filmova i dokumentaraca, praćenje značajnih kulturnih i društvenih dešavanja može biti od velike pomoći. Iako se za ovaj deo teško "sprema" na klasičan način, redovno informisanje je najbolja strategija. Važno je pristupiti ispitu opušteno i odmorno, jer nervoza i pritisak vremena mogu poremetiti koncentraciju.

Mnogi kandidati ističu da je test inteligencije ili logike (koji se polaže u Novom Sadu) lakši ako se pristupi mirno. Ne zadržavajte se predugo na teškim pitanjima; preskočite ih i vratite se kasnije. Na samom ispitu, bitno je da si opuštena i odmorna pored znanja. Prisustvo velikog broja kandidata i vrućina mogu stvoriti dodatni pritisak, zato je dobro doći pripremljen i fizički i psihički.

Izbor fakulteta: Beograd, Novi Sad ili Niš?

Glavni izbor za studije psihologije u Srbiji su Filozofski fakulteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Opšte je mišljenje da su sva tri fakulteta kvalitetna i da diploma sa bilo kog od njih podjednako vredi na tržištu rada. Programi su slični, a razlike se ogledaju u nekim specifičnostima.

Beogradski fakultet ima dugu tradiciju i široku lepezu predmeta, posebno je cenjen istraživački smer zbog duboke obrade metodologije. Novosadski fakultet se ističe predmetima kao što su Akademske veštine, koje odlično pripremaju studente za naučni rad i nastavak studija u inostranstvu. Fakultet u Nišu nudi kompaktniji program i nešto manju konkurenciju na prijemnom.

Kada je reč o korupciji, važno je napomenuti da se u većini slučajeva radi o mitovima. Upis i završetak studija psihologije na državnim fakultetima zahteva znanje i rad, a priče o "potplaćivanju" su često izgovor za neuspeh. Naravno, pojedinačni slučajevi mogu postojati, ali nisu pravilo.

Da li upisati osnovne studije ili master nakon drugog fakulteta?

Ovo je česta dilema osoba koje su već završile jedan fakultet (npr. pedagogiju, ekonomiju, filologiju), a žele da se preusmere ka psihologiji. Pravilo je da se sa završenim osnovnim studijama može upisati drugi fakultet, ali najčešće kao samofinansirajući student, jer se budžetsko mesto može imati samo jednom na tom stepenu studija.

Međutim, preporuka mnogih iskusnih studenata i psihologa je da se dugoročno gledano, ponovno upisivanje četvorogodišnjih osnovnih studija ne isplati. Umesto toga, bolji put je direktno upisati master studije psihologije, uz polaganje diferencijalnih ispita (propedevtike) koji nadoknađuju osnovno znanje iz psihologije. Ovim putem štedi se dragoceno vreme (četiri godine), a samim tim i novac, jer se ranije može krenuti sa radom i sticanjem prihoda.

Posebno je važno razmisliti o ovome ako je cilj bavljenje psihoterapijom. Za rad u ovoj oblasti svakako je neophodna dodatna, specijalistička edukacija koja traje godinama i zahteva značajna finansijska ulaganja. Stoga, ako već postoji osnova (diploma bilo kog fakulteta), logičnije je paralelno krenuti na master iz psihologije i edukaciju za psihoterapiju, nego počinjati ispočetka.

Šta te čeka tokom studija?

Studije psihologije su zahtevne i obimne. Očekuje se puno čitanja, pisanja seminarskih radova, sprovodenje istraživanja i redovno pohađanje vežbi (koje su često obavezne). Predmeti se kreću od opšte psihologije, razvojne i socijalne psihologije, do statistike, metodologije, fiziološke osnove ponašanja i kliničke psihologije. Upravo statistika predstavlja kamen spoticanja za mnoge studente, ali je njeno savlađivanje ključno, posebno za one koje zanima istraživački rad.

Na trećoj ili četvrtoj godini dolazi do podele na smerove ili module (npr. klinička, psihologija rada i organizacije, psihologija obrazovanja, istraživačka). Praksa je sastavni deo studija i odvija se u školama, bolnicama, marketinškim agencijama ili sektoru ljudskih resursa, u zavisnosti od izabranog pravca.

Mogućnosti zapošljavanja: Mitovi i stvarnost

Jedna od najčešćih briga budućih studenata je da li će moći da se zaposle. Priče o nemogućnosti zapošljavanja bez "debele veze" često kruže, ali stvarnost je nijansiranija.

Zaista, zapošljavanje u državnim institucijama (škole, domovi zdravlja, bolnice) može biti izuzetno teško, sporo i često zahtevno u smislu dodatnih specijalizacija. Konkurencija je velika, a broj mesta ograničen.

Međutim, perspektiva u privatnom sektoru je znatno bolja. Psiholozi su veoma traženi u sektoru ljudskih resursa (HR) velikih kompanija, gde se bave regrutovanjem, selekcijom, ocenjivanjem i razvojem zaposlenih. Ovo je trenutno najperspektivnija i najbolje plaćena oblast za diplomirane psihologe. Takođe, postoje mogućnosti u marketinškim i istraživačkim agencijama, kao i u nevladinom sektoru.

Za one kojima je primarni cilj klinički rad ili psihoterapija, put je duži. Nakon završenog mastera, neophodno je završiti dugotrajnu (4-7 godina) i skupu edukaciju za odabrani psihoterapijski pravac (geštalt, psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna terapija itd.). Tek tako stečena sertifikacija omogućava samostalan rad sa klijentima. Ipak, ovaj posao donosi veliko lično i profesionalno ispunjenje.

Master, specijalizacije i edukacije

Diplomirani psiholog može nastaviti školovanje kroz master studije, gde se bira uža specjalizacija. Važno je napomenuti da se master studije mogu upisati i sa završenim drugim, nesrodnim fakultetom, uz polaganje dodatnih ispita (diferencijala).

Pored akademskog puta, celoživotno usavršavanje je stub ove profesije. Pored psihoterapijskih edukacija, psiholozi se često usavršavaju u područjima kao što su koučing, rad sa decom, forenzička psihologija i slično.

Zaključna razmatranja

Studiranje psihologije zahteva strpljenje, upornost, ljubav prema učenju o ljudskom umu i veliku količinu empatije. To nije put za one koji traže brzu i laganu karijeru. Pred vama su godine intenzivnog učenja teorije, koje kasnije treba primeniti u praksi.

Pre donošenja konačne odluke, dobro je sebi postaviti nekoliko pitanja: Da li me zaista zanima naučna osnova psihologije, ili me privlači samo ideja o pružanju saveta? Sam li spreman na kontinuirano obrazovanje i investiranje u sebe? Koja konkretna oblast psihologije mi je najbliža?

Konačno, bez obzira na sve izazove, psihologija je jedna od najlepših i najraznovrsnijih profesija koja pruža mogućnost da se stvarno pomogne drugima i da se kontinuirano razvijate. Želim ti puno sreće na putu odlučivanja i studiranja. Sa predanošću i pravim informacijama, uspeh je izvestan.