Sve što treba da znate o crkvenom venčanju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Planiranje venčanja je jedan od najlepših, ali i najizazovnijih perioda u životu parova. Kada se uz to doda i želja da se brak blagoslovi pred Bogom, često se pojave brojna pitanja i nedoumice. Crkveno venčanje je sveta tajna koja zahteva pažljivu pripremu, a mnogi mladi se suočavaju sa zbunjujućim informacijama o procedurama, mestu održavanja i svesni su brojnih običaja koji ga prate. Ovaj članak ima za cilj da rasvetli sve aspekte pravoslavnog venčanja, pružajući jasne odgovore i praktične savete zasnovane na iskustvima.

Gde se možete venčati? Ključno pitanje parohije

Jedno od prvih i najčešćih pitanja je u kojoj crkvi je moguće obaviti crkveno venčanje. Postoji rašireno uverenje da se par mora venčati u crkvi kojoj pripada mladoženja. Međutim, stvarnost je fleksibilnija. Prema ustaljenoj praksi, venčanje se može obaviti u bilo kojoj pravoslavnoj crkvi ili manastiru, uz odobrenje nadležnih sveštenika.

Ukoliko se odlučite za crkvu kojoj ne pripadate (npr., mlada želi u svojoj parohiji, a mladoženja je prijavljen u drugoj), neophodno je da mladoženja zatraži pismeno ili usmeno odobrenje od svog parohijskog sveštenika. Ovaj korak je čisto administrativne prirode. Sveštenik iz mladoženjine matične parohije daje saglasnost da se obred obavi na drugom mestu, a često je neophodno i da se plati simbolična taksa ili prilog toj crkvi. Nakon toga, sveštenik crkve u kojoj će se obaviti venčanje može izvršiti obred. Takođe, postoji mogućnost da mladoženjin sveštenik lično dođe da venča par u željenoj crkvi, što je takođe uobičajena praksa.

Suština je u dogovoru. Najbolje je lično razgovarati sa sveštenikom crkve u kojoj želite da se venčate, objasniti mu situaciju i slediti njegove instrukcije. Svaka parohija i eparhija mogu imati blage varijacije u proceduri, ali osnovno pravilo je da postoji rešenje za skoro svaku situaciju, uz dobru volju svih uključenih.

Predbračni ispit: šta je to i kako izgleda?

Predbračni ispit je obavezan korak pre samog venčanja. Ime može zvučati zastrašujuće, ali u stvarnosti se radi o razgovoru sa sveštenikom. Cilj ovog susreta nije da vas "ispita", već da se upoznate sa duhovnim značajem braka, da sveštenik upiše vaše podatke u crkvene knjige i da se dogovorite o detaljima ceremonije.

Na predbračni ispit dolaze mladenci obično zajedno sa kumovima. Potrebno je poneti crkvene krštenice svih - i mladenaca i kumova. Sveštenik će vas pitati nekoliko osnovnih pitanja: da li stupate u brak svojom voljom, da li ste u krvnom srodstvu, da li ste se ranije obećali nekom drugom. Takođe, može vas uputiti da naučite neke osnovne molitve (na primer, "Vera, Nada, Ljubav" ili "Bogorodice Djevo"). Razgovor će se verovatno odviti i o značaju vernosti, poštovanja i zajedništva u braku. Ceo susret obično traje 20 do 30 minuta i ima karakter prijateljskog i duhovnog savetovanja.

Šta je potrebno za sam obred venčanja?

Za ceremoniju pravoslavnog venčanja potrebno je obezbediti nekoliko predmeta koji imaju simboličko značenje. Ovo su:

• Venčani peškir (platno): Obično belo platno, dužine oko 1.7m, kojim sveštenik vezuje ruke mladencima tokom obreda kao znak njihovog jedinstva.
• Četiri sveće: Po dve sveće drže mladenci. Tradicionalno su žute (voskane), ali se često koriste i bele, ukrašene.
• Pehar i vino: Potrebna je čaša (pehar) i crno ili crveno vino. Iz zajedničkog pehara mladenci piju vino kao simbol podele radosti i tuga u budućem zajedničkom životu.
• Venčane krune (venci): U crkvi postoje metalne krune koje sveštenik stavlja mladencima na glavu. Neki parovi biraju da koriste venčiće od cveća, što je potrebno unapred dogovoriti sa sveštenikom.
• Burme: Par burmi koji se nakon blagoslova stavljaju mladencima.

Ove predmete obično kupuju kumovi, ali danas je sve češće da to čine sami mladenci prema svom ukusu. Dobro je proveriti sa sveštenikom da li crkva već poseduje neke od ovih predmeta (npr. pehar) kako ne biste kupovali suvišno.

Kumovi: ko može biti kum i koje su njihove uloge?

Kumovi na crkvenom venčanju imaju veoma važnu duhovnu ulogu. Oni su svedoci braka pred Bogom i Crkvom i trebalo bi da budu ljudi koji će podržavati mladence tokom celog braka. Postoje određena pravila i tradicije vezane za kumove:

• Moraju biti kršteni u pravoslavnoj crkvi i doneti svoju krštenicu na predbračni ispit.
• Ne moraju biti u braku jedan sa drugim. Sasvim je uobičajeno da mlada bira svog najboljeg prijatelja za kumu, a mladoženja svog druga za kuma.
• Prema starom običaju, kumovi su bili isključivo sa mladoženjine strane (kum i stari svat), ali danas se ta pravila ne poštuju striktno.
• Postoji narodno verovanje da kuma ne bi trebalo da ima menstruaciju na dan venčanja, ali ovo nije crkveno pravilo već stari običaj, i mnogi ga danas ne pridržavaju.

Uloge kumova tokom ceremonije su da drže krune iznad glave mladenaca (ili da ih podupiru ako su teške), da im predaju burme i da budu spiritualna podrška. Takođe, tradicionalno su kumovi bili ti koji su finansijski podržavali organizaciju venčanja, ali danas se troškovi najčešće dele između mladenaca, roditelja i kumova.

Vreme venčanja: kada je dozvoljeno, a kada ne?

Pravoslavna crkva ima određena pravila o vremenu kada se ne obavljaju venčanja. Ovo se pre svega odnosi na period postova i određene praznike.

Venčanje nije dozvoljeno:

• Tokom četiri velika višednevna posta: Božićnog (28. novembar - 6. januar), Uskršnjeg (od Čistog ponedeljka do Lazareve subote), Petrovdanskog (Apostolskog) (od nedelje posle Pedesetnice do 11. jula) i Gospojinskog (14. - 27. avgusta).
• U srede i petke tokom cele godine.
• Na određene velike praznike (npr. Krstovdan, Usekovanje).

Postoji mogućnost da se podnese molba nadležnom episkopu za venčanje tokom posta u izuzetnim okolnostima (npr. priprema za odlazak u inostranstvo, trudnoća), ali ovo nije uobičajena praksa i zahteva ozbiljne razloge. Najsigurnije je proveriti crkveni kalendar i zakazati datum van ovih perioda. Takođe, venčanja se obično ne obavljaju posle zalaska sunca.

Finansijski aspekti: takse, prilozi i darovi

Ovo je oblast koja najviše zbunjuje i izaziva nesporazume. Važno je napomenuti da sveštenici ne primaju platu od Crkve, već se izdržavaju od priloga vernika. Stoga se smatra prihvatljivim da vernici koji koriste usluge crkve (venčanje, krštenje, sahrana) daču prilog.

Međutim, ne postoji jedinstveni, zvanični cenovnik. Iznosi variraju zavisno od:

• Eparhije i parohije: U većim gradovima i popularnim crkvama takse mogu biti veće.
• Samog sveštenika: Neki sveštenici će jasno reći iznos (npr. "tarifa" za crkvu može biti 3000-8000 dinara, a za lični prilog svešteniku još neki iznos), dok drugi prepuštaju da mladenci daju koliko mogu i žele.
• Dodatnih usluga kao što je crkveni hor, koji se posebno plaća (cena može varirati od 50 do 200 evra).

Šta je onda uobičajeno? Par najčešće plaća određenu sumu crkvi (često se naziva "taksa" ili "prilog crkvi"), a zatim na kraju ceremonije, u koverti, daje prilog svešteniku koji je obavio venčanje. Kumovi takođe mogu dati simboličan prilog svešteniku. Najbolji savet je da se sve unapred dogovori. Slobodno pitajte sveštenika: "Koliko se plaća za crkvu?" i "Koliki prilog je uobičajen za vas?". Otvoren razgovor će sprečiti neprijatna iznenađenja na dan venčanja.

U manastirima često nema fiksne takse, već se daje prilog prema mogućnostima i želji.

Česta pitanja i nedoumice

Da li moram prvo građansko, pa crkveno venčanje?
Ne, redosled nije bitan. Vaš brak u opštini je pravno priznat, a crkveno venčanje je duhovna potvrda tog braka. Možete se venčati u crkvi i pre, posle, ili istog dana kao i u opštini.

Moj verenik je katolik/protestant. Možemo li se venčati u pravoslavnoj crkvi?
Da, to je moguće. Pravoslavna crkva priznaje krštenje u drugim hrišćanskim crkvama. Obično se od partnera koji nije pravoslavac traži usmena izjava da neće sprečavati drugog supružnika da praktikuje svoju veru i da će se deca vaspitavati u pravoslavnoj veri. Za ovakve brakove potrebno je pismeno odobrenje nadležnog episkopa, pa je potrebno više vremena za pripremu.

Da li mlada mora da nosi veo?
Tradicionalno se očekuje da mlada ima veo, ali to nije strogo pravilo. Mnoge mlade danas biraju da nemaju veo ili nose drugačije ukrase za kosu. Bitno je da odeća bude pristojna - izbegavati previše izreze i kratke suknje.

Koliko traje ceremonija crkvenog venčanja?
Sam obred traje između 30 i 45 minuta, zavisno od brzine sveštenika i toga da li postoji hor. Na to treba dodati vreme za ulazak gostiju, slikanje i čestitanje posle ceremonije.

Da li se crkva može ukrasiti cvećem?
Da, u dogovoru sa sveštenikom, crkvu možete ukrasiti cvećem. Treba izbegavati ekstravagantne dekoracije koje bi ometale obred ili oskrnavile sveti prostor.

Zaključak: Vaš dan, vaša priča

Crkveno venčanje je pre svega duboko ličan i duhovni čin kojim dvoje ljudi svoju ljubav predaje u Božije ruke. Iako procedura može