Emocionalna inteligencija (EQ) – Zašto je važnija od IQ-a?

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). Međutim, šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji – sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvaraju dobri odnosi, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi, tako i okolini.

Zašto je EQ važnija od IQ-a?

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi i empatija. Emocionalna inteligencija je zaista važna pa se, kao takva, danas proučava i na fakultetima. Za razliku od intelektualne inteligencije, koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije i da spozna sebe – ako to želi i posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Test emocionalne inteligencije

Da biste bolje razumeli svoj nivo EQ-a, možete uraditi jednostavan test. Na pitanja odgovorite sa "T" (tačno) ili "N" (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem.
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.

Poželjni odgovori su: 1. N, 2. T, 3. T, 4. T, 5. T, 6. N, 7. N, 8. N, 9. N, 10. N. Najvažnije od svega je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije – to se uči.

Kako funkcionišu emocije u mozgu?

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda – amigdala – koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija, i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Pre nego što stignemo da razmislimo o nečemu, mi zatičemo sebe kako smo već reagovali. Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo – dobro, loše, strašno, opasno."

Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga koje bismo mogli definisati. Ukoliko smo nekad jedva živu glavu izvukli iz nekog preticanja u saobraćaju, amigdala nas svaki sledeći put u sličnim situacijama upozorava da se toga setimo. Isto važi i za strast, ljubavnu i svaku drugu – impulsi govore o zadovoljstvu koje nadilazi glas razuma, i zbog emocija se onda može gubiti glava. Eto, kako izgleda – sve je do glave, nije srce krivo kada mi "prolupamo". Glava je, srce je tu samo da zalupa brže kad je potrebno.

Još jedan test EQ-a

Evo još jednog testa koji vam može pomoći da bolje razumete svoju emocionalnu inteligenciju:

1. Nalazite se u avionu koji iznenada ulazi u zonu veoma jake turbulencije i počinje snažno da se trese. Šta radite?
2. Poveli ste grupu četvorogodišnje dece u park, i jedno od njih počne plakati zato što se drugi neće igrati sa njim. Šta radite?
3. Zamislite da ste student koji se nadao da će dobiti deset na semestralnom testu, ali kada su rezultati izašli, ispostavilo se da ste dobili šest. Šta radite?
4. Zamislite da ste agent osiguravajućeg društva koji telefonira mogućim klijentima. Petnaest klijenata za redom vam spusti slušalicu, i vi postajete obeshrabreni. Šta radite?

Ovi testovi vam pomažu da vidite kako reagujete u različitim situacijama i da li vaše reakcije pokazuju visoku emocionalnu inteligenciju.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Emocionalna inteligencija se može razvijati kroz:

• Samosvest – prepoznavanje sopstvenih emocija i njihovog uticaja na ponašanje.
• Samokontrola – upravljanje impulsivnim reakcijama i osećanjima.
• Motivacija – sposobnost da se ostane fokusiran na ciljeve uprkos izazovima.
• Empatija – razumevanje tuđih emocija i stavljanje sebe u tuđu poziciju.
• Društvene veštine – građenje zdravih odnosa i efikasna komunikacija.

Kako podstaći emocionalnu inteligenciju kod dece?

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Prema jednoj definiciji, to je urođena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavanje veštine upravljanja emocijama, što može imati dugoročan pozitivan efekat za zdravlje, sreću i život u celini. Roditelji treba da ih prepoznaju kako bi decu naučili da ih kontrolišu.

Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od ostalih vršnjaka. Deca možemo da naučimo da uvek imaju mogućnost izbora, čak i kad ih preplave negativna osećanja. Na roditeljima je da nauče decu kako da upravljaju osećanjima. Ako su uspešni u tome, manja je verovatnoća da će prihvatiti cigarete, alkohol ili drogu. Ove zavisnosti su gotovo uvek rezultat neispunjenih potreba u porodici.

Zaključak

Emocionalna inteligencija nije samo trend – ona je ključna za lični uspeh, zadovoljstvo u vezi i poslovnu efikasnost. Za razliku od IQ-a, koji je u velikoj meri urođen, EQ se može razvijati tokom celog života. Najvažnije je biti svestan svojih emocija, učiti da ih kontrolišemo i da gradimo bolje odnose sa drugima. Bez obzira na to koliko ste pametni, bez emocionalne inteligencije, teško ćete ostvariti pun potencijal. Stoga, rad na EQ-u nije samo opciona veština – to je osnova za zdrav i uspešan život.